Legende kriketa

Када је 1915.године преминуо у 67. години живота, Лорд Харис, први капитен енглеске репрезентације, одао је В.Џ.Грејсу пошту речима: „Тешко је и замислити да ће се такав спој снаге, концентрације, координације, оштрог ока, посвећености и здравља поново родити.“ Ево, већ је прошло 97 година од смрти В.Џ. Грејса, па ипак његову слику и појаву још ниједан играч није засенио. Током четрдесетогодишње играчке каријере, његово лице је у викторијанској Енглеској и колонијама постало препознатљиво као лик Мики Мауса данас.

Било му је тек петнаест година када је за Бристол & Дистрикт постигао 32 и 22 трчања у мечу против  селекције Ол-Ингланд  XI (прва „права“ репрезентација Енглеске, за коју је Грејс наступао, оформљена је 1880.), а пуних педесет седам када је у свом последњем инингсу постигао 74 трчања у мечу Господе против Играча. Од 1868 до 1908. године био је играч и капитен Енглеске, Глостершира, МКК, „Господе“ и других селекција.

Лекар по образовању, играо је крикет у својству аматера, јер тада онај ко је имао других прихода (читај, племство и велепоседници) није могао играти за новац. Термин „професионалац“ тада је имао приличну негативну конотацију, и означавао је „мученика“ који је морао да игра крикет за паре. Ипак, то треба узети са резервом, јер је В.Џ.Грејс зарађивао од крикета много више него сви остали „профи“ играчи.

Поред 54.896 трчања, узео је 2.876 викета. Упитан, једном приликом, који му је најдражи инингс одабрао је онај у коме је постигао 400 нот-аут, током 13 и по часова, у неформалном мечу Јужноенглеских XI против 22 играча Гримзби & Дистрикта, у Гримзбију 1876. „Сва двадесет двојица су стајала у пољу, а трава је намерно била неошишана.“

Изузетно, чак можда и претерано, такмичарски настројен, био је колико популарна, толико и контроверзна личност. Олраундер у крикету, био је суви таленат и за друге спортове. Као младић био је шампион у трчању на 440 јарди са препонама, а успешно је наступао и за тадашњи фудбалски клуб Вондерерс.

Како то обично бива, велике и успешне људе често прате приватне трагедије, тако да је и доктору Грејсу умрло двоје деце, а кажу и да његов однос са супругом није био баш најприснији. Међутим, тврдог и чврстог карактера, говорио је да „не постоји криза већ само следеће бацање“.

Завршио бих ову кратку причу о највећој легенди завршетком текста Џефри Мурхауса у издању Виздена за 1988. годину: „Он, лично, никада није био мој херој, нарочито не од када сам у раној младости сазнао да је понекад био бесрамни преварант у игри за коју су ме сви убеђивали да је беспрекорно часна и поштена. Па ипак, наздравићу и овог осамнаестог јула у знак сећања на њега због његовог невероватног талента, због његове невероватне вештине ударања, која је више од свега заслужна за издизање крикета од обичне деветнаестовековне разоноде, познате пре свега по могућности клађења на њу, до врхунског спорта. “

Неколико чланака о Грејсу (наравно, на енглеском):

http://www.espncricinfo.com/magazine/content/story/75862.html

http://www.espncricinfo.com/ci/content/story/151676.html

http://century.guardian.co.uk/1910-1919/Story/0,6051,99003,00.html

• Фебруар 2012 [1]
• Јануар 2012 [2]
• Децембар 2011 [6]

• Генерална [1] 
• Играчи [6] 
• Преводи [2] 

• Легенде крикета

• Невил Кардус – Од Хамблдона до Лордса - први део