Legende kriketa

Можда није најбољи светски играч свих времена, али јесте највећа звезда пакистанског крикета и вероватно други најбољи олраундер у историји (експерти тврде да је бољи само Гери Соберс). Бизнисмен, филантроп, плејбој, свеприсутна јавна личност и вероватно наредни председник Исламске републике Пакистан, свакако је једна од легенди крикета двадесетог века.

Лепи и богати „Принц Пакистана“ крунисао је своју каријеру предводећи као капитен своју селекцију до прве титуле првака света у Аустралији и Новом Зеланду 1992. године.  До тада је у тест мечевима узео 362 викета и постигао 3807 трчања уз шест „стотки“.  Две од тих стотки убележио је као шести у ударачком поретку екипе, три као седми и једну као осми, тако да можемо само претпоставити колико ли би их тек постигао да је „на палицу“ улазио раније.  На врхунцу форме био је у сезони 1982-83, када је у тест серији против Индије узео четрдесет викета уз просек бацања 13.95! Статистика каже да га његови просеци (ударачки  - 37 трчања по утакмици, бацачки - 22 трчања по викету) постављају на чело квартета олраундера који је доминирао тест крикетом осамдесетих (остала тројица су Ијан Ботам, Ричард  Хедли и Капил Дев).  

Као младић из имућне паштунске породице отишао је на студије политичких наука, економије и филозофије на Оксфорд, због чега је клупски крикет у Пакистану мало играо већ је каријеру провео у Вустерширу и Сасексу. Иако нипошто није био лош студент, више од књиге (а можда и од палице и лоптице) интересовали су га ноћни живот високе класе у Лондону и, хвала Богу, жене. Ипак, његова појава, образованост, речитост и гламур који га је пратио, невиђено су утицали на популаризацију крикета у Пакистану. Од бројних реклама које је снимио, у овој се појављује са Васимом Акрамом

 Канова популарност није опала после завршетка играчке каријере. Одмах пошто је „окачио палицу о клин“, основао је прву онколошку болницу у Пакистану, а затим је постављен за почасног проректора Универзитета Бредфорд и УНИЦЕФ-овог специјалног представника за спорт. Пише редовне колумне за Дејли Телеграф и Гардијан, а аутор је и неколико књига.  Међутим, тренутно је у првом плану његов политички ангажман. Наиме, Имран Кан је 1996. основао политичку странку „Покрет за правду“ http://www.insaf.pk/  и после пуних петнаест година, мање-више, неуспешног деловања, коначно је доспео на сам врх листе најпопуларнијих политичара и постао главни претендент за председника на следећим изборима.

• Фебруар 2012 [1]
• Јануар 2012 [2]
• Децембар 2011 [6]

• Генерална [1] 
• Играчи [6] 
• Преводи [2] 

• Легенде крикета

• Невил Кардус – Од Хамблдона до Лордса - први део