Legende kriketa

Један из плејаде раних мајстора модерног крикета, Џек Хобс је и даље ненадмашан по броју постигнутих трчања у „првокласним“ мечевима: 61740 трчања уз 197 (или 199 по удружењу крикет статистичара) центурија, тј. стотки , рекорд којем се још увек нико није ни приближио. 

http://www.cricketarchive.com/Archive/Records/Firstclass/Overall/Most_Runs.html

Хобсова играчка каријера трајала је пуне три деценије, а за то време наступао је за Сари (1905-1934) и, наравно, репрезентацију Енглеске (1908-1934). Његово отварачко партнерство са још једним великаном, Хербертом Сатклифом, постало је већ опште место крикет фолклора.

Сматра се да би његов рекорд био далеко већи да није паузирао неколико сезона због Првог светског рата, а често је знао и да сам напусти терен када би већ постигао 80-90 трчања да би пустио и друге да мало ударају. Пола центурија је постигао када је већ превалио четрдесету годину живота, а последњу центурију у репрезентацији Енглеске постигао је у сезони 1928-29 чиме остаје најстарији играч у историји тест мечева коме је то пошло за руком.

Рођен је као шесто од дванаесторо деце у скромној породици у којој је крикет већ био присутан, наиме, Џеков отац био је „граундсмен“ локалног клуба. Према томе, од ране младости је почео да ужива у крикету. Па ипак, био је самоук, никада није имао правог тренера док није стасао и прешао да игра за грофовију Сари. Говорио је да је једини савет као млад играч добио од свог оца „Не измичи се. Стој увек испред викета, јер само тако можеш да одиграш правом палицом“.

Познаваоци његову каријеру, према стилу игре, обично деле у два периода: пре и после Првог светског рата. Пре рата, био је чувен као елегантан и технички готово савршен ударач, премда помало без убилачког инстинкта. Машина за трчања постаје тек после рата, иако у позним играчким годинама. Његова статистика у последњих десет играчких сезона је следећа:

1919 2594 трчања, просек 60.32
1920 2827 трчања, просек 58.89
1921 312 трчања, просек 78.00 (пропустио већи део сезоне због болести)
1922 2552 трчања, просек 62.24
1923 2087 трчања, просек 37.94
1924 2094 трчања, просек 58.16
1925 3024 трчања, просек 70.32
1926 2949 трчања, просек 77.60
1927 1641 трчања, просек 52.93
1928 2542 трчања, просек 82.00

Ипак, говорио је да би више волео да буде упамћен по периоду пре `14-те, јер је сматрао да је после рата већину поена постигао ударцима са задње ноге. Данас би га оптужили за лажну скромност.

Био је и сјајан филдер. Са кавер-поинта, директним погоцима у викет током једне серије мечева против Аустралије петнаест пута је избацио противничке удараче. Први је крикет играч који је проглашен за сера, 1953.године. Такође, једна од капија на главном стадиону Сарија, Кенингтон Овалу, носи име Џека Хобса.

Све оно што се може пожелети од играча, то је Гари Соберс. Током 60их и раних 70-их, Соберс је био, редом, најбољи ударач, најбољи леворуки свинг бацач, врхунски филдер (на свим могућим позицијама), изузетан леворуки  ортодоксни и лег спинер.  Поред тога,  био је сјајан спортиста (репрезентативац свог родног острва у голфу, фудбалу и кошарци) и невероватно скроман тип. Дон Бредман сматра да је без премца најбољи инингс свих времена онај који је Соберс одиграо против Аустралије, а за репрезентацију остатка света  у Мелбурну, 1972. Соберсових 254 трчања Бредман је oквалификовао као „један од историјских тренутакa крикета“.

Као капитен репрезентације Западноиндијских, тј. Карипских острва – West Indies, није био претерано успешан, јер је, с једне стране био превише попустљив и добар са свима, а са друге, пажњу су му на припремама често одвраћали голф и коњске трке. Чудно звучи, али Острвљани су победили у свега 9 од 39 тест мечева у којима их је Соберс предводио. Међутим, своју репрезентацију водио је у једном од најблиставијих тренутака карипског крикета – тест серија у Енглеској 1966. Дакле, истог лета када су Енглези (на муфте) постали светски прваци у фудбалу, Соберсова чета је у пет мечева три пута победила Енглезе, једном је меч био неодлучен, а једном су Енглези победили и спасили се срамоте. Сам Соберс је у тих пет мечева постигао 722 трчања уз просек 103.14, узео двадесет викета и имао десет хватања у пољу.

1967 и 1968 наступао је за екипу Нотингемшира у Енглеској, што, само по себи, и није неки податак.  Међутим у мечу Гламорган – Нотингемшир одиграном у Свонсију, постигао је шест узастопних шестица у оверу!!! Несрећни бацач био је Малколм Неш, а последња лоптица је завршила на улицама Свонсија.

До часа када је због дугогодишње повреде колена морао да каже збогом крикету, Соберс је постигао 8032 трчања за Западноиндијска острва, узео 235 викета и имао 109 хватања. Од фебруара 1958, па до маја 2004. његових 365 – нот аут, у мечу против Пакистана у Кингстону, Јамајка, био је највиши индивидуални скор у тест крикету. То је био само један од многих разлога због којих га је Краљица прогласила за „сера“ на Барбадосу, 1975.

Од 2004. ICC додељује Трофеј Сер Гарфилда Соберса за играча године.

• Фебруар 2012 [1]
• Јануар 2012 [2]
• Децембар 2011 [6]

• Генерална [1] 
• Играчи [6] 
• Преводи [2] 

• Легенде крикета

• Невил Кардус – Од Хамблдона до Лордса - први део